Tužba za isključenje društvenog člana
Tužba za isključenje društvenog člana
Tužba za isključenje prema § 140 UGB omogućava ostalim društvenim članovima OG ili KG da nastave sa preduzećem kada je saradnja sa jednim društvenim članom postala nepodnošljiva zbog važnog razloga. Umesto raspuštanja društva prema § 133 UGB, preostali društveni članovi mogu sudski isključiti dotičnog društvenog člana. Ovaj postupak predstavlja adekvatnu alternativu raspuštanju i služi osiguravanju nastavka poslovanja preduzeća.
Tužba za isključenje je sudska mera kojom društveni članovi mogu isključiti drugog iz društva zbog važnog razloga.
Svrha odredbe
Cilj nije zaštita javnih interesa ili očuvanje preduzeća kao takvog, već čuvanje interesa za nastavak ostalih društvenih članova. Norma uzima u obzir dvostruku nepodnošljivost:
- nastavka sa dotičnim društvenim članom,
- ali i raspuštanja društva u celini
Opšti opseg primene
Odredba o isključenju društvenog člana važi za ograničena kao i neograničena lična društva, dakle i za otvorena društva (OG) i za komanditna društva (KG). Isključenje se može odnositi jednako na komplementare kao i na komandiste. Čak je moguće isključiti i jedinom komplementara, iako to vodi raspuštanju KG. Naknadno se, međutim, može postaviti novi komplementar i društvo se može ponovo pretvoriti u aktivnu, nastavljajuću formu.
Unutrašnji i spoljašnji odnosi
Društveni član se već može isključiti kada je društvo u unutrašnjem odnosu validno nastalo, dakle kada postoji društveni ugovor i saradnja je počela – čak i ako upis u registar preduzeća još nije izvršen.
Ostane li, međutim, samo jedan društveni član, tada mora postojati društvo u spoljašnjem odnosu (kroz upis u registar preduzeća). Dokle god društvo još nije upisano, radi se samo o građanskom društvu (GesbR) koje nije pravno sposobno. Ako dakle ostane samo jedan društveni član, može on jednostavno nastaviti individualno preduzeće, dokle god OG ili KG pravno još uopšte nije postojalo.
Za slučaj da se radi samo o GesbR (dakle ne o upisanom OG ili KG), postoji uporedna odredba u § 1215 ABGB. Ona takođe omogućava isključenje društvenog člana ako se pojave ozbiljni razlozi u njegovoj ličnosti.
Kada je društvo “manjkavo” nastalo, dakle kada je društveni ugovor nedovoljan ili osporiv, ovaj nedostatak može sam biti važan razlog za isključenje. To se odnosi na slučajeve u kojima je društveni član druge npr. kroz podmuklost, pretnju ili obmanu naveo na osnivanje društva.
Ponašanje ove osobe je dakle lično uslovljen važan razlog koji opravdava njeno isključenje.
Peter HarlanderHarlander & Partner Rechtsanwälte „Die Ausschlussklage ist kein Instrument für den schnellen Bruch, sondern der letzte rechtliche Ausweg, wenn das Vertrauen zwischen Gesellschaftern endgültig zerstört ist“
Društva sa dva lica i više lica
Odredba za isključenje društvenog člana važi i za društva sa dva lica. Takođe može u društvu sa više lica nastupiti slučaj da ostane samo jedan društveni član bez razloga za isključenje. On je ovlašten da zatraži isključenje svih ostalih. Ostvare li više društvenih članova razloge za isključenje, u načelu se može postupati protiv svih, pri čemu je uvek potrebno celovito razmatranje okolnosti.
Lični opseg primene
Tužba se usmerava protiv jednog ili više društvenih članova. Kod naslednika društvenog člana isključenje je dozvoljeno tek posle predaje nasledstva, jer tek tada nastaje društveno članstvo. Međutim, važni razlozi koje je pokojnik postavio pre predaje nasledstva mogu se uzeti u obzir u postupku. Ako zaštićeni interes ostalih društvenih članova prestane smrću, pravo na isključenje može postati bespredmetno.
Pretpostavke
Isključenje je dozvoljeno samo ako:
- postoji važan razlog,
- ovaj razlog korenuje u ličnosti društvenog člana,
- i isključenje je pogodno da otkloni važan razlog
To znači: Samo ako se kroz isključenje smetnja stvarno može otkloniti, postupak je opravdan.
Važan razlog
“Važan razlog” zahteva:
- objektivno značajnu smetnju društvenog odnosa,
- ličnu vezu,
- neuspeh blažih sredstava,
- jasnu prevagu interesa za isključenje
Isključenje kao krajnja nužda
Isključenje društvenog člana predstavlja krajnju nuždu. Ono, kao i raspuštanje, pretpostavlja postojanje važnog razloga. Odlučujuća razlika, međutim, postoji u tome što isključenje ne deluje jednako prema svim društvenim članovima, već jednostrano na teret onog koji treba da bude isključen.
Isključenje je stoga dozvoljeno samo ako:
- nastavak društva sa ovim društvenim članom je nepodnošljiv,
- blaža sredstva (npr. oduzimanje ovlašćenja za poslovanje i zastupanje, zahtevi za prestanak ili nadoknadu štete) ne dostižu,
- i mera ne služi samo ekonomskim interesima, već zaštiti društva
Isključenje dakle ne sme služiti poboljšanju imovinske situacije ostalih društvenih članova, već samo odbrani konkretnih opasnosti za opstanak i funkcionalnost društva.
Kod isključenja pretposlednjeg društvenog člana više nije ugrožavanje društva, već je očuvanje vrednosti preduzeća merodavno.
Sebastian RiedlmairHarlander & Partner Rechtsanwälte „Gerade weil die Ausschließung eines Gesellschafters tief in die Struktur der Gesellschaft eingreift, verlangt sie höchste rechtliche Präzision, jeder formale Fehler kann das Verfahren zu Fall bringen.“
Odnos prema važnom razlogu za raspuštanje
§ 140 UGB se nadovezuje na § 133 UGB, zbog čega razlog za isključenje može postojati samo ako istovremeno postoji važan, lično uslovljen razlog za raspuštanje.
Ne opravdava svaka smetnja društvenog odnosa isključenje društvenog člana.
Lično uslovljen karakter razloga je odlučujući: Samo ako nepodnošljivost korenuje u ličnosti društvenog člana, ona može nositi isključenje.
Hijerarhijski odnos između raspuštanja i isključenja ne postoji:
- Zavisno od situacije, isključenje može biti blaže sredstvo u odnosu na raspuštanje,
- ili obrnuto, raspuštanje može biti poželjno ako isključenje deluje nesrazmerno
Sveobuhvatno razmatranje interesa
Centralno je dvostepeno razmatranje interesa:
- Interesi za raspuštanje
Treba proveriti da li istaknutе okolnosti čine važan razlog za raspuštanje, dakle čine nastavak društva nepodnošljivim za tužioce.
- Lično uslovljeni interesi za isključenje
Treba proveriti da li se ova nepodnošljivost usmerava samo protiv dotičnog društvenog člana, dok nastavak sa ostalima deluje moguće.
Samo ako interesi za isključenje jasno prevagnу, tužba je opravdana.
Tipični razlozi za isključenje
- suštinske povrede obaveza (namerno ili iz grube nepažnje),
- nemogućnost ispunjenja obaveze, čak i bez krivice,
- ponašanja koja trajno razaraju poverenje ostalih društvenih članova
Katalog nije konačan. Procena se uvek vrši prema sveobuhvatnom razmatranju interesa uz uvažavanje svih okolnosti pojedinačnog slučaja.
Krivica nije nužno potrebna, laka nepažnja je dovoljna samo tada kada je dalje ispunjavanje ugovora postalo nemoguće.
Ostvarivanje prava na isključenje
Tužba za oblikovanje prava
Pravo na isključenje prema § 140 UGB pripada ostalim društvenim članovima kao kolektivno pravo oblikovanja. Ne može se ostvariti običnom izjavom volje, već isključivo putem tužbe za oblikovanje prava. Presuda koja oblikuje pravo dovodi do isključenja tek sa svojom pravnosnažnošću.
Tužba pri tome redovno vodi izmeni društvenog ugovora, jer svaka promena društvenog člana istovremeno znači i izmenu ugovora. Bude li isključen pretposlednji društveni član, tada se društvo završava; preduzeće se, međutim, bez likvidacije putem univerzalnog sukcesije nastavlja od strane preostalog društvenog člana.
Sudski postupak je nepotreban ako društveni član koji treba biti isključen dobrovoljno istupa i njegovo istupanje se sporazumno dogovori – u ovom slučaju sporazum zamenjuje presudu.
Blagovremeno ostvarivanje i odricanje
Tužba za isključenje se mora podići bez odlaganja, inače pravo na isključenje prestaje. Postojeći razlog za isključenje se ne sme “čuvati unapred”, jer je to nespojivo sa zahtevom nepodnošljivosti dalje saradnje.
Odricanje od prava na isključenje može se desiti izričito ili prećutno, recimo ako se uprkos poznavanju razloga za isključenje samo otkazuje ili dotični društveni član uz saglasnost drugih preuzima izmenjenu poziciju.
Običan protok vremena ne dovoljava za pretpostavku odricanja nije dovoljno. Merodavno je da li ponašanje ovlašćenog prema savesnosti i poštenju dozvoljava zaključak da on pravo neće više ostvarivati.
Zbog kolektivnog karaktera prava na isključenje, validno odricanje može samo zajednički svi ovlašćeni društveni članovi da izjave.
Zajednička tužba ostalih društvenih članova
Tužbu za isključenje treba zajednički podići svi ostali društveni članovi.
Nedostaje li saradnja i samo jednog ovlašćenog, tužba se mora odbaciti.
Tužioci čine nužno procesno druženje. Odredba odgovara onoj kod oduzimanja prava poslovanja ili zastupanja.
Više o oduzimanju prava poslovanja ili zastupanja pročitajte ovde.
Peter HarlanderHarlander & Partner Rechtsanwälte „Professionelle anwaltliche Begleitung ist bei einer Ausschlussklage unerlässlich, sie schafft Klarheit, minimiert Haftungsrisiken und sichert die wirtschaftliche Handlungsfähigkeit der Gesellschaft.“
Obaveza saradnje
Iz obaveze vernosti društvenih članova proizlazi da pojedinačni društveni član pod okolnostima može biti obavezan na saradnju u tužbi za isključenje. Odbije li ovu, može se tužiti na saglasnost za vođenje tužbe, ova tužba za saglasnost može se spojiti sa tužbom za isključenje. Tek pravnosnažna presuda protiv društvenog člana koji odbija zamenjuje njegovu saradnju.
Ipak, obaveza saradnje ne postoji automatski kod svakog razloga za isključenje. Takva obaveza saradnje nastaje samo tada kada bi ne-saradnja društvenog člana bila zloupotreba prava, dakle kada je njegovo odbijanje očigledno neosnovano i služi samo tome da blokira isključenje, iako su predpostavke jasno ispunjene.
Više tuženih i eventualni zahtevi
Tužba za isključenje se može usmeriti protiv jednog ili više društvenih članova, nezavisno od toga da li su razlozi za isključenje identični ili samo stvarno povezani. Pokaže li se tužba protiv i samo jednog tuženog kao neosnovana, tada se mora u celini odbaciti, jer u ovom slučaju nedostaje potrebna saradnja na strani tužioca.
Tužbeni zahtev uvek glasi na isključenje tuženog. Može se spojiti sa eventualnim predlogom za raspuštanje društva ili na oduzimanje prava poslovanja.
Takođe je dozvoljena kombinacija sa tužbom za raspuštanje kao glavni ili eventualni zahtev.
Pravne posledice isključenja
Sa pravnosnažnošću presude za isključenje:
- dotični društveni član istupa iz društva,
- do tada zadržava svoja članinska prava i obaveze, osim ako ne postoje privremene mere
Ostane li samo jedan društveni član, automatski nastupa univerzalna sukcesija: celokupna društvena imovina prelazi na poslednjeg društvenog člana.
Vaše prednosti uz advokatsku podršku
Isključenje društvenog člana je pravno kompleksno i povezano sa značajnim rizicima, posebno kod procene važnog razloga, pravilnog vođenja tužbe i poštovanja rokova. Već i male formalne greške ili nedovoljne obrazloženja mogu dovesti do odbacivanja tužbe.
Advokatska pomoć je stoga neophodna da se pravne pretpostavke precizno provere, postupak strateški pripremi i izbegnu ekonomske štete.
