Принудни брак
- Принудни брак
- Објективно биће кривичног дела
- Разграничење од других кривичних дела
- Терет доказивања и оцена доказа
- Практични примери
- Субјективно биће кривичног дела
- Кривица и заблуде
- Укидање казне и диверзија
- Одмеравање казне и последице
- Распон казне
- Новчана казна – систем дневних износа
- Казна затвора и (делимично) условни отпуст
- Надлежност судова
- Грађанскоправни захтеви у кривичном поступку
- Преглед кривичног поступка
- Права окривљеног
- Практични савети и савети о понашању
- Ваше предности уз адвокатску подршку
- ЧПП – Често постављана питања
Принудни брак
Принудни брак према члану 106а Кривичног законика постоји када се особа не својом слободном вољом, већ због масивног породичног, социјалног или економског притиска присиљава на брак или регистровано партнерство. Карактеристично је да је већ претња прекидом породичних односа довољна као квалификовано средство принуде. Често више чланова породице делује заједно; традиционално утемељене представе о улогама, економски интереси или мотиви везани за боравишни статус играју централну улогу. Норма штити право на ступање у брак искључиво на основу самосталне и добровољне одлуке и поставља јасне границе тамо где социјална или психичка принуда фактички искључује слободу одлучивања.
Принудни брак значи да се особа под масивним породичним или другим притиском присиљава на брак или регистровано партнерство које заправо не жели, и да претње насиљем, економским ускраћивањем или прекидом породичних односа чине слободни пристанак пуком фасадом.
Објективно биће кривичног дела
Објективно биће дела члана 106а Кривичног законика принудни брак обухвата сваку споља препознатљиву радњу којом се особа насиљем, опасном претњом или претњом прекидом или ускраћивањем породичних контаката наводи на склапање брака или заснивање регистрованог партнерства. Одлучујуће је да употребљено средство утиче на слободну и личну одлуку о браку или партнерству на такав начин да више не постоји истинска добровољност. Норма штити слободу одлучивања у посебно осетљивој животној области, наиме везивању у правно важеће партнерство, и обухвата ситуације у којима породични, социјални или психички притисак ствара принудну ситуацију која искључује аутономну одлуку.
Биће дела је свака ситуација у којој се особа насиљем, опасном претњом или претњом прекидом или ускраћивањем породичних односа наводи да ступи у брак или регистровано партнерство или да се у ту сврху упути у другу државу. Објективно препознатљив притисак мора бити такав да даје погођеној особи принудне разлоге да удовољи захтеву. Унутрашња мотивација особа које делују остаје без значаја. Одлучујуће су искључиво спољне околности и њихов стварни утицај на слободу одлучивања.
У иностраном контексту, објективно биће дела обухвата и сваку радњу којом се особа обманом, насиљем, опасном претњом или претњом прекидом или ускраћивањем породичних контаката наводи или одводи у другу државу да би тамо принудно ступила у брак или регистровано партнерство.
Кораци провере
Субјект кривичног дела:
Починилац може бити свака особа која користи или учествује у коришћењу неког од наведених средстава принуде. То укључује и особе које преносе претње, граде породични притисак или организационо помажу у спровођењу принудног брака.
Објект кривичног дела:
Жртва може бити свака особа која се коришћеним средствима присиљава на склапање брака или заснивање партнерства. Заштићена је способност да се таква одлука донесе слободно и без притиска.
Радња извршења:
Објективно биће дела је свако понашање којим се користи једно од следећих средстава:
Насиље
Физички утицаји који имају за циљ да некога присиле на склапање брака или заснивање партнерства.
Опасна претња
Најава зла које изазива основани страх, на пример:
- Претња физичким насиљем,
- Претња тешким злостављањем,
- Претња значајним личним или економским последицама.
Такве претње стварају ситуацију у којој жртва реално нема слободан избор.
Претња прекидом или ускраћивањем породичних контаката
Законом изричито наведено средство принуде. Обухваћене су претње попут:
- потпуног искључења из породице,
- губитка кључне породичне подршке,
- социјалног или економског искључења унутар породичне заједнице.
Ова средства су типично погодна да створе значајан психички притисак.
Обмана о циљу одвођења у иностранство
Особа се обмањује о томе да ће у иностранству доћи до принудног склапања брака или заснивања партнерства.
Принуда на одлазак из земље
Насиље, опасна претња или ускраћивање породичних контаката се користе да се погођена особа наведе на одлазак у другу државу.
Одвођење у другу државу
Погођена особа се насиљем или искоришћавањем заблуде одводи у другу земљу да би тамо била присиљена на брак.
Последица дела:
Последица дела постоји када погођена особа услед принуде
- ступи у брак или регистровано партнерство,
- оде у другу државу, или
- буде одведена у другу државу,
јер је то у вези са планираним принудним браком. Додатна штета није потребна.
Узрочност:
Узрочна је свака радња без које принудни исход не би наступио или не би наступио у том облику. И припремни или подржавајући доприноси могу бити узрочни ако омогућавају или појачавају принуду.
Објективно урачунавање:
Исход је објективно приписив ако је понашање починиоца створило или повећало правно неодобрену опасност за слободу одлучивања у погледу брака или партнерства и ако се та опасност реализовала у резултату. Уобичајени породични савети или социјални притисак без принудног карактера за то нису довољни.
Peter HarlanderHarlander & Partner Rechtsanwälte „Die Abgrenzung gelingt nur, wenn man erkennt, worauf der Zwang konkret abzielt und welche Mittel eingesetzt wurden.“
Разграничење од других кривичних дела
Биће дела принудног брака постоји када се особа насиљем, опасном претњом или претњом прекидом породичних контаката присиљава на склапање брака или заснивање регистрованог партнерства. Одлучујућа је интензивна, споља препознатљива принуда која потпуно поткопава слободу одлучивања у посебно осетљивој животној области. Тежиште није на било каквом утицају, већ на принудној животној вези која никада не би била склопљена без средстава принуде.
- § 99 КЗ – изнудна отмица: Ово кривично дело захтева ситуацију овладавања која се користи за вршење притиска на треће лице. Фокус је на ситуацији уцене. Члан 106а Кривичног законика се, међутим, односи на директну принуду на склапање брака према самој жртви, укључујући одлазак из земље или одвођење у иностранство. Преклапања постоје само ако отмица истовремено служи томе да се особа присили на брак или на одлазак из земље ради принудног брака.
- Члан 105 Кривичног законика – принуда: Обична принуда представља основно кривично дело. Члан 106а је релевантан када је принуда усмерена на склапање брака или регистровано партнерство и када се користи једно од изричито наведених средстава принуде (насиље, опасна претња или прекид породичних контаката). Чим су ови услови испуњени, члан 106а Кривичног законика потискује обичну принуду.
- Члан 107 Кривичног законика – опасна претња: Опасна претња је самостално кривично дело и не захтева склапање брака или другу радњу. Члан 106а Кривичног законика захтева, међутим, да претња заиста служи томе да се особа наведе на брак или на одлазак из земље. Где је претња сама по себи кажњива, али се не врши притисак на брак, остаје при члану 107 Кривичног законика. Међутим, ако се претња користи да би се изнудило склапање брака, примењује се члан 106а Кривичног законика.
Стицај:
Права конкуренција:
Права конкуренција постоји када се уз принудни брак јављају друга самостална кривична дела, попут лишавања слободе према члану 99 Кривичног законика, телесне повреде, опасне претње или кривична дела у вези са одласком из земље или одвођењем у иностранство. Члан 106а Кривичног законика потискује основно биће дела обичне принуде чим су испуњени његови услови. Друга самостална кривична дела остају.
Привидна конкуренција:
Потискивање по принципу специјалности долази у обзир само ако специјалније биће дела у потпуности обухвата целу ситуацију принуде. Члан 106а Кривичног законика је специјални закон у односу на члан 105 Кривичног законика, јер претпоставља одређену сврху (склапање брака) и квалификована средства принуде. У свим осталим случајевима принуда остаје.
Стицај кривичних дела:
Ко више особа у различито време или у више одвојених поступака присиљава на брак или одводи у различите државе, чини више самосталних дела. Појединачни поступци се оцењују одвојено.
Продужено дело:
Дуготрајна ситуација принуде чини јединствено дело, све док се насиље или претња одржавају без битног прекида и принуда следи исту сврху, на пример склапање брака или одлазак из земље ради принудног брака. Дело се завршава чим престане принуда или сврха утицаја.
Терет доказивања и оцена доказа
Тужилаштво:
Тужилаштво сноси терет доказивања постојања насиља, опасне претње или претње прекидом породичних контаката као и њиховог конкретног утицаја на слободу одлучивања жртве. Посебно мора доказати да је једно од ових средстава принуде коришћено да би се дотична особа приморала на склапање брака или заснивање регистрованог партнерства или на одлазак односно одвођење у иностранство. Такође се мора доказати да је утицај био
Суд:
Суд испитује и цени све доказе у целокупном контексту и искључује неприкладне или незаконито прибављене доказе. Процењује да ли је принуда на брак или одлазак објективно видљива и да ли претња, насиље или прекид породичних контаката заиста нарушавају слободно формирање воље. Утврђује да ли жртва због овог утицаја приступа склапању брака или напуштању земље. Поред тога, суд одређује да ли постоји специфичан механизам принуде који достиже неопходан интензитет утицаја и посебно тешко нарушава заштићену слободу одлучивања.
Оптужена особа:
Оптужена особа нема терет доказивања. Међутим, она може указати на сумње у наводни квалитет или интензитет примењеног средства принуде, у стварни утицај на формирање воље или у узрочну везу између претње, насиља, прекида породичних контаката и понашања жртве. Такође може указати на противречности, празнине у доказима или нејасне налазе вештака.
Типични докази су видео или надзорни снимци, дигиталне поруке, историја четовања, звучни записи и подаци о локацији који указују на претње, насиље или припремљени притисак. Посебно су важне поруке породице у којима се најављује прекид контакта или социјално искључење. Такође су релевантни лекарски налази, обрасци психичких реакција и други трагови који потврђују извршени притисак. У сложеним ситуацијама могу бити потребна психолошка или медицинска вештачења да би се објективно проценило стварно дејство принуде.
Sebastian RiedlmairHarlander & Partner Rechtsanwälte „Beim Vorsatz zählt, ob der Täter die Brechung der Entscheidungsfreiheit zumindest billigend in Kauf genommen hat.“
Практични примери
- Претња породичним искључењем: Породица најављује да ће потпуно прекинути контакт и да дотичну особу „више неће признавати као члана породице“ ако не ступи у планирани брак. Претња ствара значајан психички притисак и испуњава услове принудне ситуације.
- Претња насиљем у случају одбијања: Сродник захтева тренутни пристанак на склапање брака и каже: „Ако не пристанеш, видећеш шта ће се десити.“ Претња озбиљним злостављањем је довољна да створи ситуацију принуде.
- Обмана у вези са путовањем у иностранство: Млада жена је под изговором породичне посете намамљена у другу земљу. Тек тамо јој се саопштава да „мора“ да се уда и да ће у супротном имати озбиљне последице. Обмана у комбинацији са претећом санкцијом испуњава биће дела.
Ови примери показују да принудни брак почиње тамо где се насиље, опасне претње или губитак породичних веза користе да би се особа навела на брак или регистровано партнерство. Одлучујући је интензитет притиска који потпуно потискује слободну одлуку. Небитно је да ли се претња заиста спроводи; пресудна је већ подобност утицаја да принуди на склапање брака.
Субјективно биће кривичног дела
Починилац поступа с умишљајем. Он зна или барем озбиљно прихвата да особу наводи путем насиља, путем опасне претње или путем претње прекидом породичних контаката на склапање брака или заснивање регистрованог партнерства. Он схвата да његов утицај треба да доведе до принудне животне везе и да извршени притисак посебно интензивно нарушава слободну одлуку жртве о браку, и свесно прихвата ово дејство принуде.
Неопходно је да починилац разуме да је примењено средство објективно подобно да наведе дотичну особу на брак, заснивање партнерства или одлазак односно одвођење у иностранство. Довољно је да сматра могућим посебно дејство примењеног средства притиска и да се мири с тим дејством. Није потребан даљи директни умишљај; довољан је евентуални умишљај да жртва попусти због запрећених или примењених мера.
Нема умишљаја када починилац озбиљно полази од тога да особа добровољно ступа у брак и да утицај не мора схватити као принуду. Ово се посебно односи на случајеве у којима починилац погрешно претпоставља да жртва пристаје на склапање брака или да је претња не погађа. Ко верује да би дотична особа ступила у брак и без породичног притиска, без насиља или без претњи, не испуњава субјективно биће дела.
Одлучујуће је да починилац свесно ствара дејство принуде или га барем прихвата и схвата да његово понашање посебно драстично утиче на одлуку о склапању брака. Ко зна или барем свесно прихвата да насиље, опасне претње или прекид породичних контаката нарушавају слободно формирање воље, поступа с умишљајем и тиме испуњава субјективно биће дела принудног брака.
Peter HarlanderHarlander & Partner Rechtsanwälte „Bei Schuld und Irrtum zeigt sich, wie eng Vorsatz, Vermeidbarkeit und persönliche Einsicht zusammenwirken.“
Кривица и заблуде
Правна заблуда извињава само ако је била неизбежна. Ко предузима понашање које препознатљиво задире у права других, не може се позивати на то да није препознао противправност. Свако је обавезан да се информише о
Принцип кривице:
Кажњив је само онај ко поступа скривљено. Умишљајна кривична дела захтевају да учинилац препозна суштински догађај и барем га пристане. Ако недостаје овај умишљај, на пример јер учинилац погрешно претпоставља да је његово понашање дозвољено или да се добровољно подржава, постоји у најбољем случају нехат. Ово није довољно код умишљајних кривичних дела.
Неурачунљивост:
Нико није крив ако у време извршења дела због тешког душевног поремећаја, болесног менталног оштећења или значајне неспособности контроле није био у стању да схвати противправност свог дела или да поступа у складу са тим схватањем. У случају одговарајућих сумњи, прибавља се психијатријско вештачење.
Крајња нужда која искључује кривицу:
Крајња нужда која искључује кривицу може постојати када починилац дела у екстремној принудној ситуацији поступа да би отклонио непосредну опасност по сопствени живот или живот других. Понашање остаје противправно, али може деловати умањујуће на кривицу или је искључити, ако није постојао други излаз.
Ко погрешно верује да има право на одбрамбену радњу, поступа без умишљаја ако је заблуда била озбиљна и разумљива. Таква заблуда може умањити или искључити кривицу. Међутим, ако остане повреда дужне пажње, у обзир долази процена нехата или ублажавање казне, али не и оправдање.
Укидање казне и диверзија
Диверзија:
Диверзија је код принудног брака могућа само у апсолутно изузетним случајевима. Биће дела претпоставља посебно оптерећујуће средство принуде, наиме насиље, опасну претњу или претњу прекидом породичних контаката, да би се особа приморала на склапање брака или регистровано партнерство или навела на одлазак. Таква средства по правилу заснивају знатну кривицу, због чега диверзионо решење долази у обзир само када је ситуација принуде у доњем опсегу интензитета или изузетно постоји изванредно мала кривица.
Диверзија се може размотрити када
- је кривица учиниоца мала,
- примењено средство принуде је постојало само у веома ослабљеном облику,
- жртва није трајно или значајно застрашена,
- није вршен дуготрајан или систематски породични или социјални притисак,
- чињенично стање је прегледно и јасно,
- и починилац одмах показује увид у своје дело.
Ако диверзија долази у обзир, суд може наредити новчане дажбине, друштвено користан рад или поравнање између учиниоца и жртве.
Диверзија доводи до непостојања осуђујуће пресуде и нема уписа у казнену евиденцију.
Искључење диверзије:
Диверзија је искључена ако
- претња тешким насиљем или значајном штетом,
- најављено је искључење из породице или социјални притисак у посебно масивном облику,
- жртва је дуже време била изложена интензивној принудној ситуацији,
- брак је припремљен или спроведен у иностранству уз обману, насиље или принудни транспорт,
- наступила је озбиљна штета,
- или понашање у целини представља тешко кршење личног самоопредељења.
Само у случају најмање кривице и тренутног увида суд може испитати да ли постоји изузетан случај. У пракси, диверзија код принудног брака остаје изузетно ретка опција.
Sebastian RiedlmairHarlander & Partner Rechtsanwälte „Die Strafzumessung spiegelt wider, wie intensiv der Druck war und wie tief die Folgen für das Opfer reichen.“
Одмеравање казне и последице
Суд одмерава казну према тежини примењеног средства принуде, према интензитету насиља, претње или породичног притиска као и према конкретним последицама принудне ситуације по жртву. Одлучујуће је да ли починилац користи посебно оптерећујуће средство, попут масивног насиља, озбиљне опасне претње или прекида кључних породичних контаката, и да ли је тај притисак примењиван плански, поновљено или у појачаној мери. Релевантно је и да ли је жртва приморавана на склапање брака, заснивање партнерства или одлазак односно одвођење у иностранство и какве је то имало последице на њен живот.
Отежавајуће околности постоје нарочито ако
- претња се односи на посебно тешко зло,
- жртва је дуже време била изложена континуираној породичној или социјалној принуди,
- утицај делује реалистично, непосредно и упечатљиво,
- жртва је требало да буде одведена у другу државу путем обмане или притиска,
- примењено је насиље значајног интензитета,
- наступила је посебно тешка лична или социјална штета,
- или постоје релевантне претходне осуде.
Олакшавајуће околности су на пример
- неосуђиваност,
- потпуно признање и видљив увид,
- тренутни прекид принуде,
- озбиљни напори за надокнаду штете,
- изузетна психичка оптерећеност починиоца,
- или прекомерно трајање поступка.
Суд може казну затвора условно одложити ако она не прелази две године и починилац има позитивну социјалну прогнозу. У случају тешке принуде
Распон казне
Принудни брак се кажњава казном затвора од шест месеци до пет година. Кривично дело подразумева да је особа приморана на склапање брака или заснивање регистрованог партнерства путем насиља, путем опасне претње или претњом прекидом породичних контаката. Овај механизам принуде представља значајно неправо, због чега законодавац предвиђа јасан, даље неградиран казнени оквир.
За посебно тешке случајеве закон не предвиђа посебан квалификовани казнени оквир, међутим став 2 принудног брака проширује кажњивост на случајеве у којима је погођена особа путем обмане, путем насиља, путем опасне претње или путем породичног притиска наведена да оде у другу државу, или је искоришћавањем заблуде стварно одведена у другу земљу да би тамо била приморана на брак. И за ове случајеве важи исти казнени оквир од шест месеци до пет година.
Повлачење претње, касније одустајање од намере принуде или краткорочно ублажавање ситуације не доводи до законског ублажавања казне. Такве околности се могу узети у обзир само у оквиру одмеравања казне, али не и код законског ограничења казненог оквира.
Peter HarlanderHarlander & Partner Rechtsanwälte „Das Tagessatzsystem sorgt dafür, dass Geldstrafen spürbar bleiben und sich gleichzeitig an den wirtschaftlichen Verhältnissen orientieren.“
Новчана казна – систем дневних износа
Аустријско кривично право израчунава новчане казне према систему дневних износа. Број дневних износа зависи од кривице, а износ по дану од финансијске способности. Тако се казна прилагођава личним околностима, а ипак остаје осетна.
- Распон: до 720 дневних износа – најмање 4 евра, највише 5.000 евра по дану.
- Практична формула: Отприлике 6 месеци затвора одговара око 360 дневних износа. Ова конверзија служи само као оријентација и није крута шема.
- У случају неплаћања: Суд може изрећи замену казне затвором. По правилу важи: 1 дан затвора замењује 2 дневна износа.
Напомена:
Код принудног брака новчана казна долази у обзир само у изузетним случајевима. Пошто се кривично дело заснива на насиљу, опасној претњи или прекиду породичних контаката ради принуде на склапање брака, ово у пракси скоро увек доводи до казне затвора.
Казна затвора и (делимично) условни отпуст
§ 37 КЗ: Када законска претња казном досеже до пет година, суд може уместо кратке казне затвора од највише годину дана изрећи новчану казну. Ова могућност постоји и код принудног брака, пошто основни казнени оквир такође износи шест месеци до пет година. У пракси се § 37 КЗ ипак примењује уздржано, јер средства принуде типична за принудни брак као што су насиље, опасна претња или прекид породичних контаката редовно показују знатно веће неправо и стога указују на казну затвора.
§ 43 КЗ: Казна затвора се може условно одложити ако не прелази две године и починиоцу се може дати позитивна социјална прогноза. Ова могућност постоји и код принудног брака. Међутим, она се ређе одобрава, јер изградња масивног породичног притиска, употреба претњи или припрема склапања брака против воље погођене особе типично изражавају значајну кривицу. Условно одлагање је стога реално само ако средство принуде у конкретном случају лежи на доњој граници прага и није дошло до трајног застрашивања.
§ 43а КЗ: Делимично условно одлагање дозвољава комбинацију безусловног и условног дела казне затвора. Оно је могуће код казни између више од шест месеци и до две године. Пошто се код принудног брака редовно могу изрећи казне затвора у овом опсегу, делимично условно одлагање начелно долази у обзир. Међутим, у случајевима са посебно интензивним породичним притиском, применом насиља или одвођењем у иностранство оно се примењује знатно уздржаније.
§§ 50 до 52 КЗ: Суд може додатно дати упутства и наредити помоћ у пробном раду. У обзир долазе нарочито забране контакта, програми против насиља, надокнада штете или терапеутске мере. Циљ је стабилна легална рехабилитација и спречавање даљих принудних ситуација. Код принудног брака посебна пажња се посвећује заштити погођене особе и обавезујућем спречавању даљих породичних или социјалних утицаја.
Sebastian RiedlmairHarlander & Partner Rechtsanwälte „Zuständig bleibt das Gericht, das den Wert der persönlichen Freiheit und die Schwere des Eingriffs sachlich einordnen kann.“
Надлежност судова
Стварна надлежност
Код принудног брака према § 106а КЗ начелно одлучује земаљски суд као поротни суд, пошто казнени оквир износи шест месеци до пет година и тиме постоји кривично дело које више не спада у надлежност окружног суда. Типична средства принуде као што су насиље, опасна претња или претња прекидом породичних контаката заснивају повећани интензитет задирања који отвара надлежност земаљског суда.
Надлежност окружног суда не постоји. Чим су испуњена обележја § 106а КЗ или се у поступку покаже да понашање одговара описаној принудној ситуацији, надлежан је искључиво земаљски суд.
Порота није предвиђена, пошто претња казном и код варијанти са одвођењем у иностранство не предвиђа доживотну казну затвора и тиме нису испуњени законски предуслови за пороту.
Месна надлежност
Надлежан је суд места извршења дела. Меродавно је нарочито
- где је примењена претња или насиље,
- где је изграђен породични притисак,
- где је погођена особа приморавана на склапање брака,
- или где је иницирано одвођење или одлазак у другу државу.
Ако се место извршења дела не може јасно одредити, надлежност се одређује према
- месту пребивалишта оптуженог лица,
- месту хапшења,
- или седиште стварно надлежног државног тужилаштва.
Поступак се води тамо где је сврсисходно и правилно спровођење најбоље загарантовано.
Инстанциони поступак
Против пресуда Земаљског суда могућа је жалба Вишем земаљском суду. Одлуке Вишег земаљског суда се затим могу оспорити путем жалбе због ништавости или даље жалбе Врховном суду.
Грађанскоправни захтеви у кривичном поступку
Код принудног брака према § 106а КЗ жртва сама или блиски сродници могу као приватни учесници истаћи грађанскоправне захтеве у кривичном поступку. Пошто се кривично дело типично заснива на насиљу, опасној претњи или претњи прекидом породичних контаката, често су у питању виши захтеви за накнаду нематеријалне штете, трошкови психолошког третмана, изгубљена зарада као и накнада за душевне или телесне последице.
Придруживање приватног тужиоца зауставља застаревање свих поднетих захтева док је кривични поступак у току. Тек након правоснажног окончања поступка рок застарелости почиње поново да тече, уколико захтев није у потпуности усвојен.
Добровољна накнада штете, на пример озбиљно извињење, финансијска компензација или активна подршка погођеној особи, може деловати као олакшавајућа околност, уколико је извршена благовремено, веродостојно и потпуно.
Међутим, ако је починилац претио насиљем, опасном претњом или прекидом породичних контаката, особу ставио под притисак, изградио дуготрајну породичну или социјалну принуду или је приморао на одлазак односно одвођење у другу државу, каснија накнада штете по правилу у великој мери губи своје олакшавајуће дејство. Код таквих принудних ситуација накнадно поравнање више не може одлучујуће релативизовати почињено неправо.
Peter HarlanderHarlander & Partner Rechtsanwälte „Ein klarer Überblick über das Strafverfahren verhindert Fehler in den ersten Stunden, die später kaum korrigierbar sind.“
Преглед кривичног поступка
- Почетак истраге: Статус окривљеног код конкретне сумње; од тада пуна права окривљеног.
- Полиција/тужилаштво: Тужилаштво руководи, криминалистичка полиција истражује; циљ: обустава, диверзија или оптужница.
- Саслушање окривљеног: Поука претходно; укључивање браниоца води одлагању; право на ћутање остаје.
- Увид у списе: код полиције/тужилаштва/суда; укључује и доказни материјал (уколико не угрожава сврху истраге).
- Главни претрес: усмено извођење доказа, пресуда; одлука о захтевима приватних тужилаца.
Права окривљеног
- Информисање и одбрана: право на обавештавање, правну помоћ, слободан избор браниоца, преводилачку помоћ, доказне предлоге.
- Ћутање и адвокат: право на ћутање у сваком тренутку; саслушање се одлаже када се ангажује бранилац.
- Обавеза обавештавања: благовремено информисање о сумњи/правима; изузеци само ради обезбеђења сврхе истраге.
- Практични увид у списе: списи истраге и главног поступка; увид трећих лица ограничен у корист окривљеног.
Sebastian RiedlmairHarlander & Partner Rechtsanwälte „Die richtigen Schritte in den ersten 48 Stunden entscheiden oft darüber, ob ein Verfahren eskaliert oder kontrollierbar bleibt.“
Практични савети и савети о понашању
- Задржати право на ћутање.
Довољна је кратка изјава: „Користим своје право на ћутање и прво ћу разговарати са својом одбраном.“ Ово право важи од првог саслушања од стране полиције или тужилаштва. - Одмах контактирати одбрану.
Без увида у истражне списе не треба давати изјаве. Тек након увида у списе одбрана може проценити која је стратегија и које обезбеђење доказа сврсисходно. - Одмах обезбедити доказе.
Прибавити лекарске налазе, фотографије са датумом и размером, по потреби рендгенске или ЦТ снимке. Одвојено чувати одећу, предмете и дигиталне записе. Направити списак сведока и протокол сећања најкасније у року од два дана. - Не ступати у контакт са супротном страном.
Ваше поруке, позиви или објаве могу бити коришћени као доказ против вас. Сва комуникација треба да се одвија искључиво преко одбране. - Благовремено обезбедити видео и податковне записе.
Надзорни видео снимци у јавном превозу, локалима или од управе зграда често се аутоматски бришу након неколико дана. Захтеви за чување података морају се стога одмах поднети оператерима, полицији или тужилаштву. - Документовати претресе и заплене.
Код претреса куће или заплене требало би да захтевате примерак налога или записника. Забележите датум, време, укључена лица и све одузете предмете. - У случају хапшења: без изјава о предмету.
Инсистирајте на хитном обавештавању ваше одбране. Притвор се може одредити само у случају основане сумње и додатног основа за притвор. Блаже мере (нпр. обећање, обавеза јављања, забрана контакта) имају предност. - Циљано припремити накнаду штете.
Плаћања или понуде за накнаду штете треба реализовати и документовати искључиво преко одбране. Структурирана накнада штете позитивно утиче на диверзију и одмеравање казне.
Ваше предности уз адвокатску подршку
Поступак због принудног брака спада у најзахтевније области кривичног права. Оптужбе се односе на задирања у високо осетљиву животну сферу, попут насиља, опасних претњи или породичног притиска, који треба да принуди на склапање брака. Одлучујуће је увек да ли је наводни утицај заиста био подобан да сломи слободну одлуку о животној вези. Већ мале разлике у току, интензитету или породичној ситуацији могу суштински променити правну оцену.
Рана адвокатска заступљеност обезбеђује да се докази у потпуности прикупе, искази правилно класификују и пажљиво анализирају како отежавајуће тако и олакшавајуће околности. Само структурирано испитивање показује да ли заиста постоји принудна ситуација у смислу закона или су искази преувеличани, погрешно схваћени или стављени у погрешан контекст.
Наша канцеларија
- проверава да ли насиље, претња или породични притисак заиста достижу законски праг,
- анализира поруке, исказе и породичне токове у погледу нејасноћа и противречности,
- штити Вас од пренагљених оцена и једностраних закључака,
- и развија јасну стратегију одбране која разумљиво приказује стварне токове.
Професионална адвокатска подршка гарантује да се оптужба за принудни брак правно прецизно испита и да се поступак води на потпуној и уравнотеженој чињеничној основи.
Сада изаберите жељени термин:Бесплатна прва консултација