Одузимање имовинске користи и проширено одузимање имовинске користи
- Одузимање имовинске користи и проширено одузимање имовинске користи
- Одузимање имовинске користи
- Изостанак одузимања имовинске користи
- Проширено одузимање имовинске користи
- Изостанак проширеног одузимања имовинске користи
- Сразмерност
- Последице у пракси
- Ваше предности уз адвокатску подршку
- Често постављана питања – FAQ
Одузимање имовинске користи и проширено одузимање имовинске користи
Одузимање имовинске користи и проширено одузимање имовинске користи према §§ 20 до 20c КЗ су мере одузимања имовине у аустријском кривичном праву. Њихова сврха је да учиниоци не задрже економске предности из кривичног дела.
Према § 20 КЗ суд проглашава имовинске вредности подложним одузимању, ако су настале кривичним делом или су служиле за његово извршење. § 20a КЗ искључује одузимање, ако су трећа лица савесно стекла имовинске вредности или је учинилац већ надокнадио штету.
§ 20b КЗ обухвата имовину чије законито порекло погођени не може веродостојно доказати, посебно код организованог или терористичког криминала. § 20c КЗ штити неучествујућа трећа лица, тако што проширено одузимање имовинске користи на њихове имовинске вредности не примењује.
Циљ ових одредби је да се неправно стечена имовина изузме из промета и обезбеди да се кажњиво понашање економски не исплати.
Одузимање имовинске користи према §§ 20 и даље КЗ овлашћује суд да одузме имовинске вредности које је лице стекло кривичним делом или их је користило за његово извршење. Проширено одузимање имовинске користи се односи и на имовину из криминалних извора, чак и када није могућ директан доказ о делу.
Одузимање имовинске користи
Према § 20 КЗ суд проглашава имовинске вредности подложним одузимању ако их је неко користио за извршење кривичног дела или их је њиме стекао. Тиме одузима учиниоцу неправну економску корист и обнавља правни поредак.
Одузимању могу подлегати све новчане користи – као што су готовина, потраживања, материјалне вредности или добици из дела. Обухваћени су и посредни приходи (камате, приходи од продаје) и заменске вредности (нпр. новостечени предмети).
Ако се односне имовинске вредности не могу пронаћи или заплениити, суд одређује новчани износ који одговара вредности стеченог. Ако се тачан износ не може утврдити уз разуман напор, суд може проценити обим према слободном уверењу.
Одузимање имовинске користи се по службеној дужности испитује и наређује чим се стекну услови. Разликује се од конфискације, која се односи на оруђа дела, и од одузимања, које циља на забрањене предмете.
Изостанак одузимања имовинске користи
§ 20a КЗ штити неучествујућа трећа лица и регулише када се одузимање имовинске користи не наређује.
Одузимање имовинске користи изостаје када:
- је стицалац имовинске вредности стекао у доброј вери и без знања о кривичном делу,
- је учинилац већ надокнадио штету или дао одговарајуће обезбеђење,
- је сврха одузимања већ постигнута другим мерама (нпр. накнадом штете или извршењем),
- трошак наплате није сразмеран вредности имовине.
Ови изузеци спречавају неправичне тешкоће и гарантују да се одузимају само неправно остварене користи. У пракси то значи: ако учинилац надокнади штету или је имовинска вредност у међувремену правно стечена, неће се наредити одузимање.
Проширено одузимање имовинске користи
Проширено одузимање имовинске користи према § 20b КЗ овлашћује суд да одузме имовинске вредности које нису непосредно повезане са осуђеним кривичним делом, али чије законито порекло погођени не може веродостојно доказати.
Односи се посебно на случајеве организованог или терористичког криминала (§§ 278a–278d КЗ) као и одређена тешка дела као што су прање новца, трговина људима, корупција или трговина дрогом.
Суд може наредити проширено одузимање имовинске користи ако имовинске вредности:
- подлежу располагању криминалне организације или терористичког удружења,
- су обезбеђене или прикупљене за финансирање тероризма, или
- су стечене у временској вези са тешким кривичним делима и њихово законито порекло се не може доказати.
Судско уверење се може заснивати посебно на упадљивој неусклађености између имовинских прилика и објашњених прихода погођеног.
Sebastian RiedlmairHarlander & Partner Rechtsanwälte „Der erweiterte Verfall greift, wenn Vermögen offensichtlich nicht aus legalen Quellen stammt. Er schützt die Rechtsordnung vor ungerechtfertigter Bereicherung“
Проширено одузимање имовинске користи се примењује и када се против погођеног не доноси кривична пресуда, као што је случај када је у бекству или је умро. Тиме се спречава да криминална имовина остане сачувана само због процесних препрека.
Изостанак проширеног одузимања имовинске користи
§ 20c КЗ ограничава проширено одузимање имовинске користи у корист неучествујућих лица.
Суд не наређује проширено одузимање имовинске користи ако на погођеним имовинским вредностима постоје правни захтеви трећих лица која нису учествовала у кривичном делу или у криминалној организацији.
Поред тога, сходно се примењују заштитни механизми § 20a КЗ.
Тиме је обезбеђено да држава одузима само неправну имовину, не задирући у оправдана власничка права неучесника.
Сразмерност
И обично и проширено одузимање имовинске користи подлежу начелу сразмерности.
Суд не сме наредити захват ако није сразмеран значају дела или кривици учиниоца.
Тиме се обезбеђује да мера остане стварно оправдана и не доводи ни до прекомерних захвата ни до двоструких оптерећења.
Последице у пракси
Правоснажношћу пресуде имовинске вредности проглашене подложним одузимању прелазе на државу. Оне могу бити искоришћене, учињене неупотребљивим или уништене.
У пракси одузимање имовинске користи често доводи до губитка значајних имовинских вредности – посебно код привредних или корупцијских дела.
Проширено одузимање имовинске користи омогућава поред тога одузимање нејасних или сумњивих увећања имовине када се њихово легално порекло не може веродостојно доказати.
Оба инструмента погађају учиниоце економски осетљиво и истовремено служе превенцији: ко не може извући финансијску корист из свог дела, има мање подстицаја за понављање.
Ваше предности уз адвокатску подршку
Кривични поступак представља значајан терет за погођене. Већ на почетку прете озбиљне последице – од принудних мера као што су претрес стана или хапшење, преко уписа у казнену евиденцију до казни затвора или новчаних казни. Грешке у првој фази, попут непромишљених изјава или недостатка обезбеђења доказа, често се касније не могу исправити. И економски ризици попут захтева за накнаду штете или трошкова поступка могу имати огроман утицај.
Специјализована кривична одбрана брине да ваша права буду заштићена од самог почетка. Она пружа сигурност у односима са полицијом и тужилаштвом, штити од самооптуживања и ствара основу за јасну стратегију одбране.
Наша канцеларија:
- проверава да ли је и у којој мери оптужба правно одржива,
- прати вас кроз истражни поступак и главни претрес,
- брине о правно сигурним поднесцима, изјашњењима и процесним корацима,
- помаже при одбрани или регулисању грађанскоправних захтева,
- штити ваша права и интересе пред судом, тужилаштвом и оштећенима.
Peter HarlanderHarlander & Partner Rechtsanwälte „Machen Sie keine inhaltlichen Aussagen ohne vorherige Rücksprache mit Ihrer Verteidigung. Sie haben jederzeit das Recht zu schweigen und eine Anwältin oder einen Anwalt beizuziehen. Dieses Recht gilt bereits bei der ersten polizeilichen Kontaktaufnahme. Erst nach Akteneinsicht lässt sich klären, ob und welche Einlassung sinnvoll ist.“